·
·
·
·
Napomena:
Ovaj neosporno najveći katalonski dramatičar najpre je, pod uticajem Šekspira i delom francuskih romantičara, pisao istorijske ljubavne tragedije od kojih su najpoznatije Judita od Velpa (Judith de Welp, 1883), More i nebo (Mar i cel, 1888), Kralj i kaluđer (Rei i monjo, 1890) i Mrtva duša (L᾽anima morta, 1892).
Zatim je, pod uticajem Skandinavaca, posebno Ibzena, napustio stih, okrenuvši se savremenim realističkim temama, uključujući i teme iz života radničke klase. Iz ove grupe komada su Marija Roza (Maria Rosa, 1890), Ratar (En pólvoro, 1893) i U dolini (Terra baixa, 1896), koji je D᾽Alberu poslužio za stvaranje opere i koji je SNP prikazalo 1920. Taj poslednji komad smatra se Gimerinim remek-delom.
Do 1920. napisao je još trinaest drama, među kojima su Sveti trn (La santa espiña, 1907), Lazarevo vaskrsenje (La resurrecció de Llatzer, 1907), Tužna šala (Sainet trist, 1910), Mlada kraljica (La reina jove, 1911) i Hristov povratak (Jesús que torna, 1917). Bio je veliki katalonski dramatičar, ali i veliki katalonski pesnik.