·
·
·
·
Напомена:
Malo je radio sam; više je voleo književnu zajednicu, čak i kada su bili u pitanju jednočini komadi. Lako je stupao u književni ortakluk čim bi mu se ponudila zgodna ideja, upotrebljiva dosetka, komična situacija. Ponajviše su mu odgovarale jednočine komedije i jednočina libreta. Njegova opšta vrednost kao dramatičara, prema tome, teško se može ocenjivati izdvojeno, da se ne uzme u obzir udeo njegovih mnogobrojnih saradnika (E. Labiš, L. Alevi, A. Žem-Sin, Ž. Barbije, M. Kare, A. Dekursel, H. Kremije, N. Dezarbr, Ž. Moano, Lokroa i mnogi drugi). Libreta je pisao uglavnom sa Žilom Barbijeom i Mišelom Kareom, poznatim piscima libreta za opere Jovančini svatovi (V. Mase), Faust i Romeo i Đulijeta (Š. Guno), Minjon, Hamlet i San letnje noći (A. Toma). Važnija su mu dela: Dvoje čine par (1848, s M. Kareom), Krajnosti se dodiruju (1848, kao saradnik A. Dekursela), Pepito (1853, sa Ž. Moanoom), Srebrni prsten (1855, sa Ž. Barbijeom), Kosa moje žene (1855, sa E. Labišem), Lucija Didijerova (1856, sa A. Žem-Sinom), Čudotvorni doktor (1857, s L. Alevijem), Ženidba pri fenjerima (1857, kao saradnik M. Karea). SNP je igralo njegove tekstove: Lucija Didijerova (sa A. Žem-Sinom) i Ženidba pri fenjerima (kao saradnik M. Karea).