·
·
·
·
Napomena:
Svoj pravi poziv otkrio je tek prilikom susreta sa drugom iz detinjstva Armanom de Kajaveom (v). Ovaj mu je predložio da se, po ugledu na Mejaka i Alevija, posvete pisanju pozorišnih komada. Od predloga do izvršenja bio je samo korak. Oni su ga napravili. Komad je (operete, komedije, bufo-opere, marivodaži, satire) sustizao komad – proizvod posebnog, delikatnog pariskog duha. Svi su imali uspeha, neki i posebnog, kao npr. Miketa i njena mati (Miquette et sa mère, 1906), koji je SNP prikazalo 1926. Tako je bilo (ako ne i uspešnije) i sa sledeća dva komada: Ljubav bdi (L’Amour veille, 1908) i Kralj (Le Roi, 1909), koji su u SNP igrani 1912. i 1922. Vrhunac slave postigli su Zelenim frakom (L’Habit vert, 1912), satirom uperenom protiv članova Francuske akademije (ovaj je komad SNP prikazalo 1929). Na odličan prijem su naišli i komadi Lepa pustolovina (La Belle aventure, 1913), napisan u saradnji sa Etjenom Rejom, i Gospodin Brotono (Monsieur Brotonneau, 1914), koje je SNP stavilo na repertoar 1926, odnosno 1924. U međuvremenu su se zbila dva krupna događaja: 1914. je izbio Prvi svetski rat, a 1915. je de Kajave umro. De F. je mobilisan kao oficir za vezu u rusko-rumunskoj vojsci. Vrativši se iz rata, postao je glavni urednik dnevnog lista „Figaro“; istovremeno je prihvatio da piše pozorišnu kritiku za list „Le Gaulois“ („Gal“). Uskoro je (1920) izabran za člana Francuske akademije. Saradnju kakvu je imao sa preminulim de Kajaveom pokušao je da postigne sa Fransisom de Kroasejom. Napisali su nekoliko komada, ali se stari uspesi nisu obnovili – bilo zbog starosti, ili zbog bolesti kojoj je uskoro podlegao, ili zbog promenjenih društvenih odnosa, a možda i zbog nedovoljnog uklapanja sa novim saradnikom. U svakom slučaju, on ostaje blistavi predstavnik pozorišne epohe sa početka XX stoleća. Pored navedenih, u SNP je 1921. prikazan još jedan njihov predratni uspeh: Buridanov magarac (L’Ane de Bouridan, 1909).