·
·
·
·
Напомена:
Diplomirao je i doktorirao u Hajdelbergu, na najstarijem univerzitetu u Nemačkoj. Tema doktorata je bio nemački dramski pisac Kristijan Vajze (Christian Weise, 1642-1708). Iako je pred njim bila izvesna karijera univerzitetskog profesora, odlučio je da bude slobodan pisac. Od 1884. živeo je u Minhenu, gde je pripadao kružoku Paula Hajzea (Paul Heyse, 1830-1914), prvog Nemca nosioca Nobelove nagrade za književnost (1910), danas već prilično zaboravljenog pisca, koji je, međutim, pre Prvog svetskog rata i kod nas bio dosta poznat. Od 1888. do 1893. ponovo je bio u Berlinu, u kojem se približio naturalistima, posebno Gerhartu Hauptmanu i Hermanu Zudermanu; posle još jednog jednogodišnjeg boravka u Minhenu (1894-1895), konačno se nastanio u Berlinu. G. 1906. putovao je u Ameriku. Sem malog broja novela i drugih proznih radova, napisao je nekoliko desetina dramskih dela, najviše komedija: Die Aufrichtigen, 1883; Das Wunderkind, 1896; Die Zwillingsschwester, 1902; Der Dummkopf, 1907; Das Wundermittel, 1920. itd.). Prevodio je sa francuskog (Molijerova dela, Figarovu ženidbu, Sirana de Beržeraka itd.), sa engleskog (Šekspirove sonete) i dr. Za čarobnu bajku Der Talismann predložen je za Šilerovu nagradu, ali je car Vilhelm II odbio taj predlog; za prevod Molijerovih komada Francuska mu je dodelila Krst Legije časti, ali je 1914. poništila to odlikovanje; od 1926. bio je predsednik Senata za poeziju Pruske akademije umetnosti, ali je po dolasku nacista na vlast isključen iz Akademije. Da bi se kao Jevrejin spasao poniženja i progona, izvršio je samoubistvo. O. F. je na nemačkom jeziku dosta pisano. U SNP mu je 1913. izveden komad Nasamo (Unter vier Augen – praizvedba u Berlinu 1886, štampano 1887).