·
·
·
·
Napomena:
Pravo mu je ime bilo Karl Gotlib Teodor Vinkler (Karl Gottlieb Theodor Winkler).
Službovao je na raznim mestima i obavljao mnoge dužnosti; stekao je titulu ruskog dvorskog savetnika, a kako je znao engleski, francuski, italijanski i portugalski – prevodio je sa tih jezika na nemački. Uređivao je više književnih publikacija, a od njegovog obimnog književnog dela malo šta ga je nadživelo. Posle sloma Napoleona bio je sekretar pozorišta, a od 1841. vicedirektor Kraljevskog pozorišta u Drezdenu. Za nas je interesantno da je 1811. slobodno preveo Volterovu Culimu, na koju Jelica u Sterijinoj Laži i paralaži (pozorje 8) misli kada kaže da će svoga oca moliti da je pokloni „baronu Goliću“ (Aleksi) – „kao što je Culima svoga oca molila“. H. je, dalje, 1839. sa francuskog preveo roman Uskok Žorž-Sandove. Ne može se reći da je ostavio dubljeg ili trajnijeg traga u nemačkoj književnosti, mada je svojevremeno popunjavao repertoar nemačkih scena svojim mnogobrojnim prevodima, posebno sa francuskog. I delo prikazano u SNP delo je Francuza – D’Obinjija (D’Aubigny): Dva narednika (Die beiden Sergeanten, štampano 1825) H. je slobodno preveo i adaptirao i posle premijere u Berlinu 3. III 1824. bili su često izvođeni i rado gledani. Ovaj komad je u SNP izveden 1868. u prevodu i posrbi Nikole Đurkovića.